Još jedan kišni dan. Ja kao jedinica u obitelji imam sam sve. Mnogi mi zavidjeli na tome. Život mi je nalikuje na bajku. Roditelji mi sve pružaju. Imam mnogo prijatelja. Ocjene su mi odlične. Danas me je nešto potaklo da o tome razmišljam, zanimljivo. Krenula sam u školi. Moja frendica me je već čekala. Danas je bio prvi put da kasnim.
" Požuri, Leah." Dodala je Sarah.
" Sorry što kasnim, nije valjda autobus otišao?."
Tada sam ugledala autobus, što je značilo da nije. Brzo smo ušle. Pored nas je bilo jedno prazno mjesto. Sjeo je jedan dečko, plavokose kovrčave kose. Imao je smeđe oći i preljepi osmijehom.
" Mogu li ovdje sjesti." slatko je upitao.
Nisam znala kako reči da.
" Naravno, samo izvoli. Ja sam Sarah".
" Ja sam Dominik."
Nisam ništa rekla. Sarah se je uplela.
" Ona je Leah".
Nasmješila sam se.
" Pa... ti ideš u školu ili?" upitala sam.
" Da, danas mi je prvi dan u ovoj školi."
Pokazao je na školu u koju idem i ja također.
" O, pa sretno".
Pozdravili smo se i ja i Sarah smo nastavile pričati.
" Ti nisi normalna." rekla je. " Vidi se da ti se sviđa, ali mogla si barem reči svoje ime." nasmijala se je.
" M-molim zar je očito da mi se sviđa?"
" Eh, sada si i priznala. I da oćito je. Pa što? Mislim da se i ti njemu sviđaš".
" Da, da. Možeš si misliti. Jedva me je primjetio. Ti mu se sviđaš".
Mislim barem da je to istina.
Zazvonilo je za početak sata. Nisam se mogla usredotočiti na predavanje. Stalno mi se je prikazivalo njegovo lice, kosa, osmjeh, oći, bio je čaroban.
Odjednom je neko pokucao na vrata. Nije to bio niko od roditelja. Niko koga sam do sada viđala. To je bila neka žena. Dosta mlada. Imala je plavu ravnu kosu, koja je uljepšavala njezino lice.
" Dobar dan, koga trebate? upitala je profesorica.
" Oprostite nisam mislila doći na nastavu, ali trebam na trenutak Leah." pokazala je prema meni. Vidjelo se je da je uzrujana. Da li je od nekud znam, ćinilo mi se je kao da sam ju prije upoznala. Ali se nesječam. Ali zašto bih mene tražila. Nisam ništa napravila.
" Leah je odlična učenica i to će brzo nadoknaditi. Možeš slobodno izaći" rekla mi je učiteljica.
Izašla sam na hodnik s tom nepoznatom osobom.
" Leah, vjerojatno ne znaš ko sam ja."
" Pa.... zapravo i ne."
" Sada ću ti reči nešto što bi trebala znati."
Ne znam o ćemu govori. Što bih ja trebala znati a da već ne znam.
2.- POGLAVLJE- SKRIVENA TAJNA
" Molim te da mi oprostiš."
To mi je bilo smješno žena koju ni ne poznajem me moli da joj oprostim a ne znam ni na ćemu. Znala sam da će mi danas biti ćudan dan.
" Da li se ikada pitaš zašto te roditelji drže kao kap vode na dlanu." upitala me je.
O, pa to je sigurno obiteljska prijateljica.
" Pa, nisam nikada razmišljala o tome." nasmijala sam se.
" Uff, ne znaš koliko mi je teško. Ovo će ti promjeniti život. Da li da ti kažem?"
" DA, samo malo brže. Moram na nastavu."
" Ja.... ja sam tvoja majka." rekla je kroz suze.
" Ti si...... što?" Počela sam plakati. Majka tj osoba za koju sam punih 14 godina mislila da mi je majka. To zapravo nije. Sve što su mi roditelji pričali je laž. Ovo je nevjerojatno.
" Pa.... da, ja sam tvoja majka."
Tada je prišla Sarah.
" Leah, zašto plačeš, što se je dogodilo."
Ja sam šutjela, pa zazvonilo je i zvono za kraj ovog odmora.
" Kako se zoveš? upitala sam svoju... majku.
" Ja sam Elizabet".
Nasmijala sam se.
" Da li se možemo vidjeti u nekim drugim okolnostima."
" Ja.. mislila sam da me mrziš."
" Ne, ali morati ćeš mi sve ispričati." Možemo li se sutra vidjeti oko 9. Nakon treninga.
" Naravno, gdje da dođem po tebe." nježno i sretno je upitala.
Pošto je tada već mračno, a treniram Hip hop, najbolje kod kluba.
" Može kod kluba gdje treniram." nasmijala sam se.
" Može, vidimo se." rekla je i otišla.
Još jedan sat predavanja učitelja Lorda. Predavao je prirodu. Voljela sam taj predmt. Ali nisam mislila na školu. Pomislila sam na svoju mamu, na Elizabet.
Kada je sat završio Sarah i ja otišle smo u kantinu.
" Leah, ko je ta žena.?"
" Pa... to je moja mama." nasmiješila sam se.
Ona je samo gledala u čudu.
" Da, posvojena sam, Lana i Patrik nisu moji pravi roditelji."
Prvi put sam ih nazvala imenom.
" Pa.. što će sada biti?"
" Sutra se navećer nalazim s Elizabet."
" U redu, gle tko nam je tu." nasmješila se je i pogledala prema Dominiku.
" Ej, kako si?" pozdravila sam ga.
" O, bok. Dobro." rekao je.
" Pa... u kojem si razredu?" upitala je Sarah.
" U 8.c"
To znači da ću ga redovito viđati, super barem nešto.
Nasmiješila sam se.
" Pa... preksutra društvo i ja idemo u kino, na film sumrak. Ako si zainteresiran? Idu i neki iz tvojeg razreda."
" O, da... može...to bi bilo okej."
" Pa vidimo se onda prekosutra u 20 h kod kina u Branimir centru."
" Može" rekao je i uputio mi zadnji osmjeh toga dana.
Ulazim u kuću. Tu su i Lana i Patrik. Odmah ću im sve reči..........
3.- ROMANTIČNO IZNENAĐENJE
" Ej, Leah. Kako je bilo u školi?" upitala je Elizabet.
" Pa... poprilično iznenađujuće, saznala sam nešto, što je jako važno." rekla sam.
" Ja.... pa o ćemu je rječ?" pomalo zabrinuto je upitala.
" U školi se je pojavila........ moja prava majka". naglasila sam rječ prava.
" Dakle..... sve si saznala, pa..... što ćemo sada?"
" Ja...... dogovorila sam se da ću se naći sa njom, sutra u 21 nakon treninga."
" Ovaj, oće li to što promjeniti?"
" Ja... doista ne znam, vidjeti ćemo, ali ja vas još uvijek smatram roditeljima. Sve ćemo vidjeti." nasmiješila sam se i otišla u svoju sobu.
Pustila sam si omiljenu pijesmu Apologise i razmišljala o današnjem danu. Zašto se je tek sada pojavila, možda na ulici prolazim pokraj svoje obitelji a ne poznajem ih. Onda, što je sa onim dečkom. Ćini se pomalo......... ćudan.
Sada je vrijeme da idem leći. Sutra nema škole i nadam se da ću se odmoriti.
Zasvirala je pjesma od Justina Biebera- One less lonley girl i to mi je bio znak da me neko zove na mobitel. Nepoznati broj, hmm, ko bi to mogao biti?
" Halo, tko je to? upitala sam.
" Bok, Domink je, jel smetam?"
OH, odmah sam mu prepoznala glas.
" Ne, naravno da ne"
" Ok, da li danas imaš nešto u planu?"
" Pa. Sada nemamm kasnije jedino treninig ali tek u 20. h"
" U redu, pa bi li možda htjela malo prošetati, mislim i Sarah ako može".
" O, da, pa....... vidimo se. Oko 14 h, pitati ću sada Sarah."
" Može, vidimo se, bok".
O moj Bože, pozvao nas je van, daaa, daaaaa, da. Super.
" Bok, Sarah.
" Ej, što je bilo?"
" Pozvao nas je van. On. Da li možeš"
" Zapravo i ne, nemogu, Ella je bolesna, pa je mama rekla da moram biti uz nju. Tako je to kad imaš mlađu sestru."
" Oh, pa... to znači, da idemo samo on i ja"
" Da, da, iskoristi priliku." nasmijala se je i preklopila.
Heh, da, iskoristi priliku. Hmm, što da obućem. Ma, najbolje traperice i majcu, da, ovo se ni ne računa kao spoj.
Hh, o vidim ga. Srce mi lupa.
" Ej, Sarah nema?" pozdravio je sa smješkom.
" Pa... zapravo ne može." rekla sam kao da se ispričavam.
" Ma, nema veze. Ovaj mislio sam da idemo na klizanje? Joj, je li se znaš klizati?"
" Da, naravno, omiljeni sport i hobi, pa... idemo." nasmijala sam se.
Dok smo šetali pričali smo u svemu. Tada sam pitala pitanje radi kojeg se je poćeo ćudno ponašati.
" Ovaj, zašto si se odselio?"
" Pa.. to je duga priča. Mama i tata su se gadno posvađali i..... pa znaš........ sada je on u zatvoru jer je napao mamu, a mi smo se odselili." reko je tužno.
" Joj, tako, žao mi je."
" Nema veze, drago mi je što si pitala".
" Ma naravno, ako nešto bude, samo reci, niko neće saznati."
Tako smo došli do klizališta.
" Hmm, pa da vidimo kako ti ide" rekla sam i počela plesati po ledu.
" UU, zadivljujuće" rekao je.
Bilo je preljepo. Padao je snjeg, i svirala je pijesma iz HSM 2- you are music in me. Tako romantično. Pomislila sam.
Tada se je dogodilo nešto na što ne bih ni pomišljala.
" Hmm, malo me je strah ovo pitati, ali želiš li biti samnom" upitao je tako romantično.
Prvo sam ostala bez rječi. Do sada nisam imala dečka. Ja....... njega stvarno volim i mislim da i on mene.
" Moj odgovor je DA" vrisnula sam.
Tada smo se poljubili a snjeg je počeo padati sporije i krupniji. Pjesma je još uvijek svirala. Bilo je čarobno. Na neku foru smo samo on i ja bili na klizalištu. Počeli smo plesati po ledu. Jako mu je dobro išlo.
" E, pa sada mi duguješ jednu toplu čokoladu koja će me ugrijati." nasmijala sam se.
" Ma može" rekao je i krenuli smo prema jednoj slastičarnici.
" E, pa, mene zanima ko je bila ona žena jučer."
" Pa.... moja prava majka." rekla sam mu i ispričala sve.
" Danas se idem naći sa njome."
" Pa... sretno"
" Da, da, ma ćini se Ok."
Tada je pao već mrak. O vrijeme je za trening. Pozdravili smo se i otišli.
Sarah isto trenira Hip hop i jedva čekam da joj sve ispričam.
" Ej, nećeš vjerovati što mi se je dogodilo."
" Hmm" rekla je.
" Čekaj , ti nisi išla samo zato da bi nas ostavila same??" upitala sam zbunjeno.
" Aha, i što se je dogodilo."
Tada sam joj sve ispričala.
" Joj, kako slatko. Nego, jesi spremna za sastanak s mamom?"
" Jesam, mislim da bi se dobro slagale.
4.- NOVE ODLUKE
Završio je trening, sad bih se trebala naći sa mamom. Hmm, čudno je tako nazvati nekoga sasvim nepoznatog.
Izašla sam. Ona je već bila tamo.
" Bok. Kako si?" Upitala je.
" Sjajno" osmjehnula sam se.
Otišle smo do njezinog stana. Bio je jako lijep.
" Zašto si tek sada došla?" upitala sam.
" Pa.... nisam znala gdje se nalaziš, ja.... sad ću ti sve ispričati. Tvoj otac i ja bili smo u kratkoj vezi. To nije bila prava ljubav, više samo privlačnost. On nije želio dijete, imala sam 17 godina. I samo se je dogodilo. Imala sam problema pri porodu i bila sam u nesvjesti kada si se ti rodila. Tvo otac je zapravo bio doktor i kad sam se probudila željela sam te vidjeti. Tada mi je rekao da nemogu jer si ti umrjela. To mi je uništilo život. Sve do jednog dana, kada me je sve to počelo zanimati. Tražila sam papire iz bolnice i našla sam tebe među rođenom djecom. To mi je dalo nadu. I trebalo mi je 10 godina da te pronađem. Otpeljao te je u sirotište u drugi grad, tu, udaljen jako. I našla sam te prije mjesec dana. Činilo mi se je kako imaš preljepi život. Nisam ti ga željela uništavati. Ali onda, nisam više mogla izdržati. To me je grizlo iznutra. Savjest mi je govorila da bi bilo pravedno da znaš. Sad sam te našla. Molim te, oprosti mi."
Počela sam plakati, moja majka je bila uvjerena da sam mrtva.
" Da ti oprostim, pa nemam na ćemu, ti nisi znala da sam živa."
" Pa... što ćemo sada".
To je bilo smješno.
" Pa... ja znam. Imam jedan prijedlog. Htijela bih se ovdje doseliti, ako ti i Lana i Patrik nemaju ništa protiv".
To mi se je svidjelo. Malo bih promjenila okolinu.
" Sada ću ih nazvati".
Uzela sam mobitel i utipkala Lanin broj.
" Bok, Leah je. Da li bih se ja mogla odseliti mami."
Lana se je rastužila.
" Bi, naravno, ali moraš nas posječivati svaki dan."
" Naravno"
Preklopila sam.
5.- NOVOSTI
Danas idem sa prijateljima u kino. I sa njime. Nismo se dugo culi, pola sata. Heh. Sumrak je jedan od najboljih filmova, pa ce tako biti i new moon. Spremna sam. Dogovorili smo se svi naci kod kina. Još niko ne zna za nas osim Sarah. Kada smo došli poljubili smo se.
" Cek, smo mi nešto propustili?" upitao je Lukas.
" Hmm, možda" odgovorila sam nasmijano.
Film je bio sjajan.
Preselila sam se Elizabet jako smo se dobro slagale , prošlo je 1 godina od kako smo ja i Dominik u vezi.
Bili smo jako sretni. Danas me je pozvao jer mi mora nešto važno reči. Strah me je da ne bi prekinuli. Doista ne znam.
Evo, došla sam do njega. Izgleda, tužno.
" Pa, što je bilo?" upitala sam ga.
" Ja.... otkrili su da imam leukemiju. Mogao bih umrjeti za nekoliko tjedana."
Počela sam vrištati, jedina osoba do koje mi je stalo će umrijeti.
" Da li postoji neki....... način da........ preživiš."
" Vjerojatno ne".
Tada smo otišli.
Cijelu noć sam razmišljala. Sada gledam po internetu. Može samo presađivanjem koštane srži. Idem do bolnice. Možda se moja slaže sa njegovim. Za pola sata stižu rezultati. Ko zna, možda se i slažu. Tako bih mu mogla pomoći. Apologise pjesma mi je opet u glavi. Opet plačem. Što ako umre, neću to podnjeti, ja..... tada ću umrijeti.
Evo rezultata:
NEGATIVNI REZULTATI
Počela sam plakati. Nikada mi do nikoga nije stalo kao do njega. Imam jednu ideju, on je jedinac, mamina mu se ne poudara, ali što je sa ocem. Idem do njega. U zatrvor.
Dobar dan, ja sam Leah. Poznajem vašeg sina. On.. ima leukemiju. I možda mu vi možete pomoći. Da li želite poći u bolnicu da provjerimo. Molim vas, jako mi je stalo do njega. "
Odmah je pitao zaštitara. Pustio ga je. Pozitivni su nalazi. Slaže se sa njegovime.
" Pristajem" rekao je njegov otac.
6. NEIZVJESNOST
Otišli smo do bolnice. Dominik je ležao u krevetu. Idu danas na operaciju. Jako sam zabrinuta. Doktor me ohrabruje da ce sve biti dobro.
" Iskreno cu vas pitati, kolike su šanse da preživi".
" To doista ne znamo."
Ja sam pogledala u pod.
Cekali smo 2 sata. Doktor izlazi iz operacijske dvorane.
" Operacija je uspijela"
Tako sam sretna.
" Trebao bih se probuditi u nekih 2- 3 sata."
Ja cu ostati.
Citala sam 4. dio knjige sumrak. Procitala sam cijelu. On se nije budio.
" Pao je u komu." rekao je doktor.
" Ne, nemoguce. Ali......... probuditi ce se, zar ne?"
" Ne možemo biti sigurni."
Postalo mi je loše. Ovo se ne dogada. Otišla sam doma, mama me je otjerala.
Prošli su mjeseci. Nisam više marila za ucenje. Dobivala sam 2 i 1. Bilo mi je tako svejedno. Samo sam pricala sa Sarah. I to jako malo.
Još uvijek sam zakljucana u sobi. Ne dam nikome da ude. Prijatelji me zovu van. Upravo zvoni mobitel. Oh, to je Eva, moja druga naj frendica.
" Halo" rekla sam.
" Bok, ovaj. Danas je jedan tulum....... pa ako želiš doci."
" Kako nikome nije jasno, osoba za koju bih dala život je u komi vec 5 mjeseci. A vi želite da slavim. Samo me pustite na miru."
Preklopila sam. Doktor je vec želio ga iskljuciti sa aparata. No, njegova mama nije pristala. Ako se njemu nešto dogodi..... ja......... polazim za njime.
U bolnici sam, pozvali su me, jer je nešto bitno.
" Leah, ako se ne probudi do 15:00. Skidamo ga sa aparata."
Kleknula sam na pod, pocela plakati i moliti ih da to ne naprave. Onda su svi izašli iz njegove sobe. Ostali smo samo ja i on. Sjetila sam se prvi naš trenutak kad smo bili sami, to je bio onaj dan na klizalištu. Kroz suze sam se prisjecala kako je bilo lijepo. Zašto osobe koje su dobre uvijek nastradaju.
" Probudi se, molim te. Jako mi znaciš. Hajde, možeš ti to. Radi mene." rekla sam u suzama. Onda sam osjetila da je pomaknuo ruku.
Otvorio je oci.
" I ja tebe volim, hvala ti što postojiš, radi tebe sam se uspijeo probuditi."
Nasmijala sam se.
Tada je ušao doktor.
" Ovo...... je cudo."
Da, pravo cudo, pomislila sam.
" Da li je sada izvan opasnosti. "
" Je, ali ce morati dolaziti na terapije i pretrage"
" Naravno, ja cu se za to pobrinuti."
7.- SRETNI KRAJ
Sada je Dominik izašao iz bolnice. Prošlo je vec 2 mjeseca. Ja sam ispravila ocjene. I ispricala se prijateljima. Razumjeli su. Ja i on smo još uvijek u sretnoj vezi. Ide na pretrage. Iako živim sa mamom, još uvijek se vidam sa Lanom i Patrikom. Kako mi se je život promjenio u samo 1 godinu.
Nadam se da se ništa nece pogoršati. Ali evo, život ima i uspona i padova, a kad se dogodi pad , ne smijemo gubiti nadu.
KRAJ
Pa??
))
