Nikada nisam razmishljala kako je biti ostavljen,
sve dok to nisam dozivela....
Shetala sam ulicama,izgubljena,ne znajuci gde vodi ovaj put,
nisam razmishljala,bila sam slomljena....
nebo je gorilo,a put se od vatre presijavao....
odjednom pogledala sam kroz moje trepavice,videla sam samo mrlje od zalaska sunca i nechiju crno-narandzastu senku,gledala sam napred i uvidela da je to on...
nisam znala da li da pustim suzu ili da se pravim jaka,
spustili smo dole glave...
nisam znala da li da pustim suzu,ali bilo je jache od mene..nismo smeli da progovoriimo
tiho sam zelela da mu shapnem volim te,ali umesto toga samo smo se pogledalii,nisam vishe mogla da stojim ispred njega,proshla sam pored njega i nastavili smo da idemo svojim putem ali okretal smo se jedno za drugom dugo,dugo,dugo...
