Posto ne postavljam svoje ps radove vise na forume, ustw ne postavljam nikakve radove, ali ae kao da napravim izuzetak...
btw nadam se da nece biti problem da posaljete ovo u kantu ako vam kazem xD
So... ovde ce biti moje pesme ^^
jedan na srpskom:
Mrak se spustio na nas
Vrisak me budi u tami, naglo me trže iz sna,
Stojimo u mračnoj sobi, otac, majka i ja.
Gledam u njihove oči, nigde ni trunke nade,
Samo žaljenje jer ovaj rat moje detinjstvo krade.
Napolju čujem sirene, ne najavljuju ništa bolje.
Sa majko odlazim u podrum i zauveke ostajem dole.
Otac me snažno grli, vidim mu suze na licu.
Poslednji put me ljubi i priča mi staru priču
Priču o svetu bez ljudi koji ruše sve oko mene,
O tome da će već sutra ovo biti ružne uspomene,
O tome da se već sutra neće oglasiti sirene,
Priču o tome kako će sve na bolje da krene.
Ali priču prekida potres još jedne bombe što pada
I daje mu znak da je kraj, da mora da ide sada.
Tada zatvara vrata i sa majkom me ostavlja samu,
Ide da brani zemlju, a nama ostavlja tamu.
Kada je okrenuo ključ, mrak se spustio na nas,
Više nikada posle toga nismo čule njegov glas.
Dani su duži od večnosti, noći su mračne i prazne,
Kroz moju glavu svakog trenutka prolaze misli razne
Gde je moj otac sada, dok napolju urlaju sirene?
Da li je i dalje živ i da li misli na mene?
Da li će da se vrati i snažno mi stegne ruku
Ili će da dopusti da ga okovi borbe dotuku.
Još jedna noć je prošla, još jedno jutro sviće,
Ali šta dobijam od toga, kad ponovo isto biće!
I dalje napolju čujem buku tog prokletog rata,
Moj otac i dalje ne dolazi da nam otvori vrata.
A majka krije suze, čujem dok jeca u snu,
Ne znam kako da pomognem, kao da ni nisam tu.
Dok napolju padaju bombe, ona me grli snažno,
Osećam kako više ništa nije važno.
Jer kraj je sada sve bliži, jer uskoro sve će proći,
Ponovo osećam potres, uskoro i smrt će doći.
Želim da po poslednji put pogledam u nebo plavo.
Ali dižem pogled i vidim mračni plafon nad svojom glavom.
Čujem sve glasniju buku, stežem majčinu ruku.
Ona plače, ali ne dopušta da je suze dotuku.
Za samo par sekundi će nastupiti kraj,
Govori: „Uvek ću biti uz tebe, ne plaši se i znaj...“
Baš u tom trenutku mrak se spustio na nas,
Još jedna bomba je pala i sve je nestalo za čas.
jedna na eng:
Runaway from fairytale
Rain on my skin, for last time, I guess.
Until you’ve gone, life wasn’t a mess.
Now I’m waiting for pain to pass.
All in my life was perfect, dear mum.
When you died hell started, perfection had gone.
And now I heal those scars on my head
Your husband made them, he hits me again.
Far away in my past, I see happy girl
Riding pink bike, enjoying the world
On left her mother with smile on her face
Man on the right, so called father or less.
Fairy tale from the past come to the end
A prince never waits on the end of the way.
I wasn’t waiting for something like that
Ride on pink bike’s replaced with your death.
You’re not here to see how much this hurts.
Tears’re in my eyes, but what can I do?
Alone in my room, holing a knife.
Laying on my bed, crying whole night.
Even alone when I ended up this life.
