Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika, obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima! Ja,lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nadjem reči koje su mi potrebne
za sva čuda koja nam se dogadjaju. Još u gimnaziji, redovno sam išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike. Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naučim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom društvu pokušala je da me uvredi:
“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospodjo”, kazao sam, “Kolumbo je, takodje, otkrio Ameriku, a nije znao ni reči engleskog!”
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:
“U vašoj priči, koju upravo prevodim,postoje neki nejasni izrazi,pa vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to
koštalo kao /kajgana svetog Petra . /Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete?
Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je plaćena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: */St.Peter’s scrambled eggs?/*
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz /jaje na oko/? Šta je to? */Egg on eye/*? Zašto bi neko stavio jaje
na oko? Da se, možda, kod vas očna oboljenja ne leče jajima? Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio /“pljunuti otac”/? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li
se kod nas pljuju očevi i kojom prilikom? Zanima ga, takodje, izraz /“buni se k’o Grk u apsu” /Zbog čega je
taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako je,uopšte, moguće da nekome /“padne sekira u med”/? Otkud sekira u medu? Zar se med ne čuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom /“spava k’o zaklan”,/ imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove? No, najvise pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip /“prdnuo u čabar”,/ to jest, čabrirao, što je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je i to teško, čovek bi, ipak, lakše mogao da objasni kakav je neko, koga zovu /“mrtvo puvalo”/ (mrtav a puše) ali kako objasniti tipičan beogradski izraz koji ima toliko skrivenih značenja, a ne znači ništa – /landara pišore/! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu /indi-mindi-saja-paja/? Da ne pominjem stari izraz: /šatro, Pera, Mika, Laza/!
Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš /španska sela/ (To su za mene španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao što su, na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači /rasturi ga k’o Bugarin čurku/ I zbog čega se neko /smeje k’o lud na brašno/? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o rečima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim. Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:
/Ne plači mi na kućnome pragu/
/Da mi vrata ne povuku vlagu…/
